Quantum of Science

Mi smo ujedino i naš mikrobiom. U sebi i na sebi imamo niz simbionata, koji zapravo doprinose normalnoj funkciji našeg organizma.    Naučnici su se sada malo više posvetili istraživanju virusnog dijela našeg mikrobioma. Nedavno su otkriveni i virusi koji prirodno nastanjuju naša pluća , a naučnici su se sada posvetili proučavanju virusa iz digestivnog sistema. Ono što smo nekada zvali "crijevna flora" sada se zove "crijevni mikrobiom". Prije smo mislili da se ova niša sastoji samo od određenih bakterija, ali danas znamo da u njenom sklopu ima i dosta virusa.  U radu objavljenom u februaru 2021. u časopisu Cell po naslovom " Massive expansion of human gut bacteriophage diversity " naučnici su pokazali kako crijevni mikrobiom sadrži veoma velik broj tipova virusa koji napadaju bakterije - bakteriofaga. I to čak 142 809 genoma bakteriofaga je pronašeno u sastavu mikrobioma ljudskog probavnog sistema. Posebno se ističu bakteriofagi zvani Gubaphagi . S obzirom ...

Virusi koji napadaju bakterije imaju i poseban naziv – naučnici ih zovu bakteriofagi, što bi značilo „oni koji jedu bakterije“. Ime su dobili 1917. kada je  Félix d’Herelle potvrdio nalaz  Fredericka Williama Tworta koji je 1915. pokazao da postoje virusi koji napadaju bakterije.   Neki od ovih bakteriofaga imaju sposobnost da se ugrade u genetički materijal  (lizogenički bakteriofagi) bakterija, dok drugi  razaraju njihove stanice (litički bakteriofagi).  Bateriofagi ili samo fagi imaju prilično jednostavnu strukturu, kao, uostalom, i svi virusi.  Njihov genetički materijal sadržan je u glavi u obliku prizme, okružen proteinskom kapsidom. Ta "glava" je povezana s nastavcima, te nam se fag na nekim slikama može učiniti kao neki mali robot.  Litički bakteriofagi su nedavno korišteni u terapiji 15- godišnja Isabelle Carnell, koja inače ima cističnu fibrozu, nasljednu bolest, zbog koje je ujedino bila i jako sklona infekcijama ...