Quantum of Science

Dakle, respiracija je proces u kojem organske molekule koje unosimo ishranom služe kao gorivo za organizam. To se kod nas u literaturi uglavnom naziva ćelijsko ili stanično disanje, a u engleskom jeziku postoji distinkcija između breathing i respiration: Molekule koje unesemo u organizam - prije svega, ugljeni hidrati i masti, a ponekad i bjelančevina tj. aminokiseline - se razbijaju pomoću enzima, ali postepeno. Pri tome se oslobađa potencijalna energija koja služi za sintezu ATP-a.  Glavno "gorivo" stanica je uglavnom glukoza - grožđani šećer, a neke stanice koriste i druge molekule. Međutim, kada bi se razlaganje glukoze odvijalo naglo, tu bi se oslobodila velika količina i to bi moglo biti veoma nezgodno za živa bića. Kada trčimo, ugrijemo se - ali tu se dešava postepeno oslobađanje nergije. Zamislite da se još više energije oslobodi - toplota bi denaturalizirala proteine živog organizma. Razlaganje glukoze se odvija u 4 etape, koje imaju prilično kompli...

Prethodni post iz serije o fotosintezi: " Zeleno, volim te zeleno - uvod u proces fotosinteze ". Ovi tekstovi su objavljeni 2015. U prošlom postu sam napravila jedan mali uvod u proces fotosinteze, kako biste mogli bolje pratiti ovaj post, u kojem pišem o biohemijskim procesima koji se odvijaju u toku fotosinteze i fizici koja stoji iza svega toga.  Dakle - ono što je bilo bitno iz prethodnog posta je da bude jasno kako biljke nisu jedina živa bića koja vrše fotosintezu (to mogu i neke bakterije i protisti) te da kada kažemo da u fotosintezi nastaje "šećer" ne mislimo da odmah nastaje onaj šećer koji stavljamo u kafu i kolače. A sad-hajmo na "ozbiljnu" nauku. Pogledajte opštu formulu fotosinteze: Dakle, da bi organizam koji može vršiti fotosintezu proizveo 1 molekulu šećera glukoze C 6 H 12 O 6 , on mora iz atmosfere uzeti 6 molekula karbon-dioksida. Međutim, ako bi se sav kisik/oksigen iz molekule karbon-dioksida ugradio u moleku...