Quantum of Science

Zašto zaboravljamo? I nije u pitanju ono staračko zaboravljanje, niti Alzheimerova bolest - nego zašto ste ne možemo često sjetiti nekih detalja neke situacije, knjige, filma - kao da je sve to magično isparilo iz nas.  Zaboravljanje je neugodna pojava, a ponekada se i stidimo jer smo nešto zaboravili. Često se to dešava jer na nešto ne obratimo pažnju, nego opažamo perierno, ne fokusiramo se na situaciju. I nije nas kriviti: svijet u kojem živomo jednostavno se prebrzo dešava i nemamo vremena da na sve trošimo energiju. No naučnici sada kažu da je zaboravljanje zapravo - zdravo i da je to način na koji učimo. Naučnici koji stoje iza nove teorije,  Tomás J. Ryan s Trinity College u Dublinu i Paul W. Frankland s CIAR u Torontu,  predstavili su u časopisu Nature Reviews Neuroscience pod naslovom , , Forgetting as a form of adaptive engram cell plasticity " hipotezu da zaboravljanje i nije tako loša stvar.  Oni sugerišu da se promjene u našoj sposobnosti pristupa speci...

S jedne strane, imamo barijeru krv-mozak, polupropusnu granicu koja odvaja cirkulišuću krv od  mozga i ekstracelularnog fluida oko njega. Sa druge strane, postoje nalazi koji ukazuju da i krupnije stvari mogu proći tu barijeru i dospijeti u mozak. Već znamo da neki virusi mogu proći ovu granicu i dospjeti u mozak, ali se vjerovalo kako ona ipak štiti od bakterija. No, sa novim nalazima, to nije sigurno. Naime, jedan poster sa Univerziteta Alabama u Birminghamu, prezentiran na Godišnjoj skupštini američkog Društva za neuroznanost, privukao je pažnju naučnika. Neuroanatom Rosalinda Roberts je već neko vrijeme primjećivala neobične oblike unutar mikroskopskih slika nervnog tkiva, ali nije obraćala pažnju na njih. Sve dok ona i njene kolege nisu shvatile da se izgleda radi o bakterijama. Da se razumijemo - nalaz bakterija u tkivu mozga obično znači da se nešto jako loše dešava za organizmom. Znači da je barijera postala permeabilna i onda opasne infektivne čestice mogu iz...