Quantum of Science

Imunolog Srđa Janković: vakcinacija je odbrana od stvaranja novih varijanti virusa Novi sojevi i varijante virusa nastaju usljed slučajnih mutacija koje se, iz nekog razloga, ispostave kao korisne za virus. U slučaju ovih „bioloških entiteta“, kako ih biolozi zovu, jer nisu ni živa bića niti mrtva tvar, te evolutivne prednosti uključuju bolju prijemčljivost na receptore domaćina, brže širenje i mutacije koje omogućavaju da virus izbjegne „policiju“ našeg organizma – imunoški sistem, njegove T limfocite i antitijela. Nevakcinisani su rezervoar virusa i pokretač mutacija „Evolucija virusa i nastanak novih varijanti je nezaustavljiv prirodni proces. Slučajne mutacije mogu da nastanu pri svakoj replikaciji virusa u ćeliji domaćina, ali tek mali broj njih dovodi do stvaranja novih odlika koje bi mogle da utiču na virulenciju virusa“, govori imunolog dr Srđa Janković za Glas Amerike. Međutim, da li vakcine protiv COVID-19 (ili druge vakcine) mogu biti faktor stvaranja novih sojeva? Činjenica...

  Virus SARS-CoV-2 mutira, kao, uostalom, i drugi virusi. Međutim, već se pokazuje kako su neke od vakcina koje su trenutno dostupne slabije efikasne protiv novih sojeva virusa. Zbog toga neki ljudi misle da je imunizacija protiv COVID-19 uzaludna i da se ne treba vakcinisati. To nije tačno – vakcinacija velikog procenta ljudi, čak i nešto manje efikasnim vakcinama, i pored mutacija, iznimno je važna jer smanjuje mogućnost dalje cirkulacije virusa i razvoj još virulentnijih sojeva.   Postoji velik broj varijanti i mutacija virusa SARS-CoV-2, ali tri varijate posebno zabrinjavaju naučnike. To su B.1.1.7 (prvi put detektovan u Velikoj Britaniji), B1.351 (detektovan u Južnoafričkoj Republici) i P.1. (detektovan u Brazilu).   Kod B.1.1.7. varijante virusa ključne mutacije uključuju mutaciju N501Y unutar domene koja veže receptor i identificirana je da povećava afinitet za vezivanja virusa na ACE2 kod ljudi i miševa. „N501Y“ znači da je na poziciji 501 aminokiselina aspara...

Naučnici imaju više podataka o novom soju virusa SARS-CoV-2 koji se pojavio u Britaniji. Ova varijanta ima nekoliko mutacija i naučnici naglašavaju koliko su važni praćenje i genetičko sekvencioniranje virusa kako bi smo ovakve stvari otkrili što je moguće prije. Svjetska zdravstvena organizacija je potvrdila kako je nova varijanta pronađena i u Danskoj, Nizozemskoj te Australiji. Poslije je detektovana i u Indiji, a istovremeno s uK varijatnom, javila se i južnoafrička varijanta. Ovaj oblik je, prema preliminarnim zaključcima oko 70%  zarazniji  jer ima veći afinitet za ljudske ćelije.  Naučnici iz nekoliko britanskih naučnih institucija su 19. decembra izašli s   izvještajem   o preliminarnoj genomskoj karakterizaciji ovog novog soja virusa, nazvanog B.1.1.7.​ Da li je opasniji i smrtnosniji? Zavisi šta ko pod tim podrazumijeva - da više ljudi dobija težu kliničku sliku ili nešto drugo. Za sada nema takvih dokaza, da je bolest izazvana ovim novim sojem teža. M...