Quantum of Science

  Umjetna blastocista, dobijena reprogramiranjem ćelija, Credit: UT Southwestern Naučnici su napravili model rane faze ljudskog embrija, blastociste, u laboratorijskim uslovima. Blastocista je nakupina ćelija koje nastanu dijeljenjem oplođene jajne ćelije u prvim danima od začeća. Ona se formira otprilike 5. dana nakon začeća. Dakle, svi smo mi jednom davno bili blastocista. Od ove nakupine ćelija ne nastaje isključivo embrio  dio ovih ćelija formira trofoblast, ćelije od kojih se razvijaju zaštitne ovojnice embrija i placenta. istovremeno, naučnici ne znaju dovoljno o razvoju blastociste, to je nekako ostalo zamagljeno jer je ovu fazu jako teško proučavati.  Stvaranje modela blastociste bi moglo omogućiti naučnicima da se bave važnim pitanjima o ljudskoj plodnosti, poput onoga zašto in vitro oplodnja (IVF) često zakaže. Naime, sada je teško je odgovoriti na pitanja poput onog koji to geni orkestriraju razvoj blastociste i zašto je implantacija tako često neuspješna te ...

Ljudski embrio. Stanice obojene zeleno će formirati tijelo, credit: Ali Brivanlou/The Rockefeller University Obično nismo previše dobronamjerno raspoloženi prema bilo kakvim interspecijskim himerama, a naročito onim koje imaju ljudske stanice. "Humanizirani" miševi , svinje i ovce sa ljudskim stanicama - sve nam to izgleda kao scenario SF horor filma.  Dakle, sa jedne strane imamo strah i bioetička pitanja koja postojanje ovakvih himera povlači sa sobom, a sa druge strane, tu je mogućnost da se se otkrije nešto novo, veoma važno. Novi tip embrija, koji su naučnici koristili kao model za istraživanje, sadržavao je stanice pileta i ljudske stanice. Zbog bioetičkih razloga, laboratorije koje imaju dozvolu rada na stanicama ljudskih embrija, mogu embrije držati samo do 14. dana razvoja. Nakon toga, dolazi do organizacije matičnih stanica u organe i udove i to je zapravo neka vrsta "linije razgraničenja" toga šta je neorganizovana grupa stanica, a š...