Quantum of Science

  Ovih dana se mnogo priča o vakcini protiv COVID-19 koju razvija američka vojska, a koja bi potencijalno mogla štititi od različitih varijanti koronavirusa SARS-CoV-2. Radi se o vakcini Vojnog istraživačkog instituta Walter Reed, za koje je prva faza kliničkih ispitivanja, na ljudima, završena u decembru 2021. Ova vakcina je po svom dizajnu veoma neobična i mogla bi donijeti dosta toga novog u tehnologiji pravljenja vakcina. Već je dobila nadimak   „super-vakcina“ i „vakcina protiv svih sojeva“ („pan-vakcina“). Za ovu vakcinu se tvrdi da nakon primanja neće biti potrebni busteri, no klinička istraživanja tek trebaju pokazati je li ovo moguće ili je tek daleki san.   Novi dizajn vakcine Vakcina Instituta Walter Reed se bazira na spike proteinu (protein šiljka), slično kao već postojeće vakcine protiv COVID-19, ali s potpuno drugačijim pristupom. To je Spike-Ferritin-Nanoparticle vakcina, skraćeno SpFN . Vakcine ne sadrži virus, niti živ, niti atenuiran, a sadrži ...

  Virus SARS-CoV-2 mutira, kao, uostalom, i drugi virusi. Međutim, već se pokazuje kako su neke od vakcina koje su trenutno dostupne slabije efikasne protiv novih sojeva virusa. Zbog toga neki ljudi misle da je imunizacija protiv COVID-19 uzaludna i da se ne treba vakcinisati. To nije tačno – vakcinacija velikog procenta ljudi, čak i nešto manje efikasnim vakcinama, i pored mutacija, iznimno je važna jer smanjuje mogućnost dalje cirkulacije virusa i razvoj još virulentnijih sojeva.   Postoji velik broj varijanti i mutacija virusa SARS-CoV-2, ali tri varijate posebno zabrinjavaju naučnike. To su B.1.1.7 (prvi put detektovan u Velikoj Britaniji), B1.351 (detektovan u Južnoafričkoj Republici) i P.1. (detektovan u Brazilu).   Kod B.1.1.7. varijante virusa ključne mutacije uključuju mutaciju N501Y unutar domene koja veže receptor i identificirana je da povećava afinitet za vezivanja virusa na ACE2 kod ljudi i miševa. „N501Y“ znači da je na poziciji 501 aminokiselina aspara...

Zašto se ne slažem s tim da kopiramo planove vakcinacije protiv COVID-19 od EU i drugih zemalja Zapada? Ne slažem se s tim da se građani vakcinišu po prioritetnim starosnim grupama i da prvo vakcine dobiju stariji.  Ovo što sam napisala možda zvuči odvratno i nehumano, ali ja odavno mislim da je EU pogriješila u strategiji, kao i ostale zemlje, poput SAD, Izraela. Ok, mnoge od njih sada već imaju toliko široko rasprostranjenu imunizaciju i vakcine su im dostupne, pa vakcinišu i mlađe. No to nije strategija koju mi trebamo i imamo luksuz primijeniti. Ove zemlje su išle vođene načelom humanosti - smanjiti mortalitet kod rizičnih grupa: stariji od 80 godine, pa stariji od 70, pa onda osobe s komorbiditetima. I to je lijepo zamišljeno - zaštititimo najugroženije. Ali ne ide. Da bismo zaštitili najugroženije, a pri tome spasili privredu, mi moramo raditi upravo suprotno - prioritet u vakcinaciji treba biti radno sposobno stanovništvo, mladi, nastavnici - i naravno, zdravstveni radnici, ...

  Strah eksperata da vakcinacija protiv COVID-19 neće biti dovoljno efikasna usljed nepovjerenja u vakcine je sasvim opravdan. Jedan od razloga za nepovjerenje stanovništva jeste i nerazumijevanje tehnologije proizvodnje vakcina, koja uključuje i korištenje ćelijskih (staničnih) linija. Nerazumijevanje sastava vakcina, manipulacije predstavljanjem toga šta vakcine sadrže a šta ne, nerazumijevanje razloga kako su se za ovako kratko vrijeme  razvile vakcine protiv COVID-19, strah od opisanih nuspojava vakcinacije te nepovjerenje u institucije samo su neki od razloga zašto običnu ljudi pomalo zaziru od vakcina. Stoga nije ni čudo što postoji otpor dijela javnosti prema vakcinaciji, naročito prema vakcinama protiv COVID-19. Zašto su ljudi uplašeni sastavom i tehnologijom vakcina Za neke od ovih vakcina se govori kako sadrže ćelije abortiranih embrije, pa čak u nekim verzijama ove priče i „abortirane embrije“. Ovakve dezinformacije ciljaju na prirodne i vrlo duboke ljudske ...

Već mjesecima čekamo objavu rezultata efikasnosti ruske vakcine protiv COVID-19, koju je razvio državi Institut Gamaleja. Dugo se govorka o njoj, neke zemlje regiona je nabavljaju, poput Srbije, ali radovi o njoj nisu bili objavljeni u relevatnoj naučnoj literaturi. Pošiljka ove vakcine je došla za Republiku Srpsku i ta pošiljka čeka odobrenje Agencije za lijekove BiH. Ova vakcina je najavljena i kao alternativa za imunizaciju u nekim entitetima u BiH, poput Zapadno-hercegovačkog entiteta, a nije isključeno ni da bi je pokušala nabaviti Vlada Kantona Sarajevo. Dok su Pfizerova, Modernina i AstraZeneca vakcine protiv COVID-19 odobrene od strane Evropske agencije za lijekove (EMA) ruska vakcina još nije odobrena u EU, međutim ne znači da neće biti odobrena, pogotovo nakon što su transparentno objavljeni podaci o njenog efikasnosti u naučnoj literaturi. Ruska vakcina, poznata i kao Sputnjik V ili Gam-Kovid-Vak se zasniva na istoj platformi kao vakcina koju je kompanija AstraZeneca razvi...

Kada je riječ o neprovjerenim i nekredibilnim stvarima koje se, najčešće putem društvenih mreža, posebno komentara na njima, šire o vakcinama protiv COVID-19, česta dezinformacija je to da nisu testirane na životinjama. Time se pokušava ojačati već postojeća atmosfera nepovjerenja prema ovim vakcinama te prikazati da su oni koji prime vakcine zapravo „laboratorijski zamorci“. Međutim, već površno pretraživanje naučnih radova vrlo brzo obori ovu tezu. U situacijama poput pandemije, laboratorijske životinje su potrebne za proučavanje virusa, njegovog djelovanja te za studije efikasnosti i sigurnosti medikamenata i vakcina. Vakcine-kandidati i one koje se već administriraju širom svijeta prošle su prvo pretkliničke, a tek poslije njih i kliničke studije sigurnosti i efikasnost. Prvi tip studija, pretkliničke, podrazumijevaju studije na kulturama ćelija u petrijevkama (in vitro) te na životinjama. Čak je u jednom trenutku došlo do nestašice laboratorijskih životinja potrebnih za istraživan...

    Za neke vakcine su trebale godine i godine da se razviju. Neki od kandidata za vakcinu protiv COVID-19 su razvijeni u nešto manje od godinu dana od početka pandemije. U januaru-februaru 2020. se počelo s razvojem vakcina, a krajem novembra nekoliko proizvođača je izašlo s preliminarnim rezultatima kasnih studija efikasnosti i sigurnosti svojih vakcina.  Ovo je dovelo do toga da se mnogi pitaju da li su ove one zaista efikasne i sigurne, jer su razvijene brže nego iti jedna vakcina u istoriji biomedicinskih nauka i farmacije. Ovo je još jedna od stvari, pored nerazumijevanja tehnologije stvaranja vakcina, nauke koja stoji iza tog procesa, straha od nuspojava i straha od sastava vakcina, koja stvara nepovjerenje u COVID-19 vakcine. Koliko su se vremena razvijale druge vakcine Oko dvadeset godina je proteklo između prvih pokušaja razvijanja vakcine protiv dječije paralize do trenutka kada je Jonas Salk 1953. imao inaktivnu vakcinu protiv ove bolesti. Par godina nak...

Razvoj australijske vakcine protiv COVID-19 biće zaustavljen i napušten nakon što su sudionici studija efikasnosti i sigurnosti dobili lažno pozitivne testove na HIV. Ovo je bila teška odluke za naučnike koji su razvijali ovu vakcinu, međutim, oni smatraju da, iako je tehnologija razvoja dobra ova vakcina ima tu veliku manu i treba prekinuti razvoj. Vakcina, koju je razvijao Univerzitet u Queenslandu (UQ) s biotehnološkom kompanijom CSL, bila je jedna od prvih vakcina s čijim je razvojem započeta trka. Međutim, pristup koji je ovdje korišten imao je lošu stranu. Vakcina sadrži je mali fragment proteina iz HIV, virusa humane imunodeficijencije, koji nije predstavljao rizik za ljudsko zdravlje, ali neki sudionici ispitivanja razvili su antitijela na taj  fragment. Ova antitijela mogu ometati skrining testove na HIV koji otkrivaju antitijela, dajući lažno pozitivan rezultat.  Kako je došlo do toga? U Science , BBC , Guardian ,  izašle su opširne priče o ovome. Dakle, naučnic...

Neki mediji (Guardian, Klix) su objavili kako  je prema rezultatima Faze 3 ispitivanja vakcine kompanije AstraZeneca, koju oni razvijaju s Univerzitetom Oxford, pa se vakcina još zove i "oksfordska", ova vakcina efikasna "samo" 70%. Drugi mediji, poput Reutersa , objavili su da je ova vakcina efikasna i do 90%. Jedni su objavili da su rezultati "razočaravajući", drugi da su ohrabrujući. Dakle šta je istina? Oba podatka su iz istih rezultata istog saopštenja AstraZeneca. Vakcina koju je razvio Univerzitet Oxford s kompanijom AstraZeneca bila je 90% efikasna u prevenciji COVID-19 kada je primijenjena u pola doze nakon čega je slijedila puna doza u razmaku od najmanje mjesec dana , prema podacima iz kasnih stadija u Britaniji i Brazilu. Drugi režim doziranja pokazao je djelotvornost od 62% kada se daje u dvije pune doze u razmaku od najmanje mjesec dana, a kombinovana analiza iz oba režima doziranja rezultirala je prosječnom efikasnošću od 70% . Svi su rezu...