Quantum of Science

Već smo rekli da je jedro ili nukleus stanice dio stanice koji se može vidjeti pod mikroskopom kao region okruglastog oblika i nešto jače obojen od ostatka stanice. Stanice se, radi lakšeg praćenja, prije gledanja na mikroskop obično boje jednom posebnom bojom, a jedro se boji bolje nego ostatak stanice. Stanice obično imaju po jedno jedro, ali postoje i stanične strukture koje imaju više jedara, poput stanica poprečno-prugasth mišića, ali i one bez jedra, kakva su crvena krvna zrnca. U jedru postoji i struktura koja se zove jedarce ili nukleolus . Također smo rekli da je jedro kontrolni centar stanice. Međutim, šta znači kontrolni centar i šta on to kontroliše? Kontrolni centar našeg tijela je centralni nervni sistem, naročito mozak. To je sistem koji reaguje na podražaje okoline i daje neku vrstu naredbe organizmu kako da reaguje. Međutim, stanice nema ni nervni sistem niti mozak. Istovremeno, u stanici postoji mnogo različitih organela koje obavljaju neku funkciju i ...

Osobina svih ćelija jeste da rastu, razvijaju se, a kada narastu do određene veličine, onda se dijele, tj. razmnožavaju se i prilagođavaju se svojoj okolini.  Kako bi sve to bilo moguće, ćelije moraju stvoriti mnogo jedinjenja, pa stoga ćeliju možemo usporediti sa nekom fabrikom koja nešto proizvodi. Ovo je posebno bitno za eukariotske ćelije, jer je njihova dioba znatno složenija od diobe prokariotskih ćelija, a eukariotske ćelije su i do 100x veće od prokariotskih ćelija, što znači da troše više energije i više energije moraju proizvesti. Unutar eukariotske ćelije bismo mogli razlikovati neke finije strukture, koje podsjećaju na membrane i mjehuriće a koje imaju određenu ulogu u ćeliji. Te strukture zovemo organele, što bi značilo „mali organi“. Naime, organi u organizmu su strukture koje se sastoje od tkiva, a tkiva se sastoje od ćelija i zato ne smijemo reći da ćelije imaju neke svoje organe. Ove strukture unutar jedne jedne ćelije funkcijom podsjećaju na organe, p...