Zašto jedna žena nije razvila Alzheimerovu bolest, iako je imala sve šanse za to?

Arboleda-Velasquez et al., Nature Medicine, 2019

Jedna žena iz Kolumbije, iako je genetički osuđena na porodičnu istoriju Alzheimerove bolesti, ipak ni u svojoj 73. godini nije razvila ovaj oblik demencije. Zapravo, imala je rezistenciju na autosomalno dominatno nasljeđivanog Alzheimera, zahvaljujući jednoj drugoj mutaciji.

Upravo taj slučaj se opisuje u radu objavljenom 4. novembra 2019. u Nature Medicine. Rad je dostupan na linku ovdje i ovdje.

Zapravo, u jednom prethodnom istraživanju, praćeno je oko 6000 osoba koje su sa ovom ženom bili u nekom srodstvu i oko 1/5 njih je imalo mutacije na genu presenilin 1 (PSEN1) koje uzrokuju Alzheimerovu bolest. Kod autosomalnog dominantnog nasljeđivanja, dovoljno je da jedna kopija gena bude mutirana i da se osobina ispolji i upravo je to slučaj sa PSEN1 mutacijom. 

Međutim, pozitronska tomografija ove žene je pokazala kako kod nje ima neuobičajeno mnogo beta-amiloidnog plaka, ali opet nije došlo do razvoja demencije, niti oštećenja neurona.

Pokazalo se da osoba iz ovog slučaja ima dvije varijante jednog drugog gena - APOE3, koji ima protektivno svojstvo - ove  varijante gena APOE štite od Alzheimerove bolesti. Međutim, da bi štitile, moraju se javiti u paru, a to je kod ove žene bio slučaj. Druge varijante APOE gena poput APOE4, ubrzavaju stvaranje  nakupina koje induciraju bolest. Inače, APOE gen je zadužen za sintezu APOE proteina koji vezuje  i transportuje masti, i dolazi u 3 varijante - APOE2, APOE3 i APOE4. APOE3, koji je kod ove žene, predstavlja neutralnu varijantu tj. niti povećava niti snižava rizik od dobijanja bolesti. APOE2 smanjuje rizik od dobijanja Alzheimerove bolesti, ali povećava rizik dobijanja kardiovaskularnih bolesti jer njegov protein slabije veže masti. 

Sve ovo najglašava funkciju spomenutog gena i to da je možda on i produkti njegovih varijacija najbolji ključ koji trenutno imamo za Alzhemierovu bolest.