Istraživanje genoma kanarinaca objašnjava pojavu različite boje perja kod mužjaka i ženki


Dosta ptica ispoljava osobinu spolnog dimorfizma, osobine u kojoj se mužjaci i ženke vidljivo razlikuju. Jedan od najupečatljivijih oblika spolnog dimorfizma je spolni dihromatizam, kada mužjaci i ženke imaju različitu boju perja.

Tako, lako nam je razlikovati pjevca od kokoši, pauna od paunice, patka od patke. I kod onih vrsta kod kojih ne postoji razvijen spolni dimorfizam, često možemo naći znake ko je mužjak, a ko ženka: recimo, velike sjenice mužjaci imaju širu crnu površinu koja se proteže od prsa do repa. Tipično, mužjaci imaju jače izraženu boju. Kod nekih vrsta, pak, ne možemo tek tako lako razlikovati mužjake od ženki - golubovi, dosta grabljivica, poput sokola, jastreba, orla i sove. 

 Međutim, zanimljivo je proučavati odakle pticama ova osobina spolnog dihromatizma. Naučnici iz Portugala i SAD su dali svoje viđenje ovog problema u Science u junu 2020. 

Boja perja ovisi o prisutnosti određenih pigmenata, a sintezu pigmenata kontrolišu geni. Dakle, potrebno je upoznati set gena odgovoran za sintezu određenog pigmenta koji je ključan za boju perja. I ne samo to - ekspresija gena ovisi o nizu drugih kontrolnih segmenata genoma, a u konačnici fenotip - skup ispoljenih osobina, ne mora biti slika i prilika genotipa. Iako su varijacije u obojenosti kod spolova česte, osobito kod ptica, poznat je tek mali broj gena-kandidata koji bi mogli biti uključeni u kontrolu ove osobine.

Tim naučnika je istraživao crvenu obojenost kod mozaičnih kanarinaca i srodnih vrsta zebovki. Koristeći kombinaciju tehnika genomskog mapiranja, transkriptomije i usporednih analiza, autori pokazuju da transregulacija gena BCO2 (beta-karoten oksigenaza) za preradu karotenoida sudjeluje u spolnom dihromatizmu.

Razlike u obojenosti spolova nastaju uslijed regulacije ekspresije BCO2 i posljedične razgradnje pigmenata kod ženki ove vrste, što pokazuje da se razlike u boji mužjaka i ženki mogu razvijati jednostavnim molekularnim mehanizmom. Ovaj enzim razgrađuje karotenski pigment, zadužen za boju i ima ga više kod ženki, te su tako ženke manje upadljive i izražene boje. 

Dihromatizam kod ovih kanarinaca se objašnjava različitom razgradnjom karotenoida u perju, a ne varijacijom fizioloških funkcija kao što su  što su unošenje ili transport pigmenta. Analiza transkriptoma (aktivni dio genoma, onaj koji se transkribuje) sugeriše da bi razgradnja karotenoida u integritetu mogla biti uobičajeni mehanizam koji pridonosi spolnom dihromatizmu kod kanarinki i zeba. 

Kako je došlo do evolucije ovog spolnog dihromatizma, još ne znamo, ali prirodni odabir, preferencije pri parenju i gniježđenju te pritisak predatora mogu biti potencijalni mehanizmi razvoja ove osobine.


Primjedbe

Objavi komentar

Popularni tekstovi

Frka oko Jablaničkog jezera

Slika
Jablaničko jezero trenutno, izvor: Al Jazeera Balkans Pošto vidim da su svi bijesni sa ovim oko Jablaničkog jezera: jeste, ružna je slika. Međutim, koliko ja shvatam i koliko sam se raspitivala kod ljudi su na jezeru, Elektroprivreda i uprava akumulacije su morale to uraditi da ne bi došlo do presušivanja u donjim tokovima, Akumulacija je vlasništvo Elektroprivrede i nije prirodni ekosistem. Pustinja koju ste vidjeli na uskukalim snimcima Al Jazeere će se obnoviti uz malo sreće, ako bude snijega i kiša. Nemojte previše plakati za populacijom smuđa - to nije riba koja pripada slivu Neretve. Unesen je u Jablaničkom početkom osamdesetih, a to su uradili nesavjesni ribari. Ispalo je da je smuđ kompeticija autohtonoj i endemičnoj neretvanskoj mekousnoj pastrmci koja je potisnuta. Ipak, ribolovci su uporno nastavljali poribljavanje smuđem. Nažalost, nakon ovoga, populacija smuđa je uništena, kao i drugih riba, a kako je smuđ, pored šarana, postao praktično jedina riba u jezeru, t...
Pročitajte više

Kreacionizmi i inteligentni dizajn: infantilni pristup nauci kao "rješenje" za sva pitanja čovječanstva

Slika
Da, bila sam na predavanjima Tomislava Terzina koja je prošle sedmice održao u Sarajevu. Smatram da je biti na predavanju nekoga ko zastupa poziciju kreacionizma ili inteligentnog dizajna kulturološki kuriozitet te da svako ko se ozbiljno bavi pisanjem o nauci mora vidjeti i to čudo jer jednostavno, morate vidjeti sa čim se suočavate, a ne na slijepo konstatovati stavove ljudi koji imaju ovakvu poziciju. Naime, ima mnogo kreacionizama i inteligentih dizajna i glup je potez jedne optuživati za ideje koje brane druge frakcije.  Dakle, prvo malo o Terzinu. Kao prvo nije nimalo nesimpatičan - blag je, pastozan, mogao bi biti sjajan pop. Ako ga zamišljate kao ekscentrika a la Semir ili da je nekakav  psycho - razočaraću vas. Kada priča o genetici, strukturi DNK, restriktivnim enzimima, rekombinatnoj DNK, predavanja su mu tačna, jasna i bez nekih prevelikih pojednostavljenja. Ipak, čovjek je molekularni biolog. Zanimljivo je da je on više na strani inteligentnog dizajn...
Pročitajte više

Glodari šire kugu. O jednom ženskom magazinu i jednoj profesorici

Slika
Bubonska kuga, ruke bolesnika, izvor CDC Što pametan krije, time se budala hvali. Pa se tako neki univerzitetski profesori hvale kako im djeca nisu vakcinisana. Eto, mi smo svi budale što dižemo graju oko toga, jer, ko biva, možda jeste bolje.  Omalovažavanje nauke je tipičan diskurs ovog predapokaliptičnog doba. Naučnici su poput one mitske proročice Kasandre, koja je govorila o padu Troje, a niko je nije fermo. Zašto se to dešava? Pa jednostvano, urednici nekakvog polutrač žurnala gurnu inferiornu izjavu jedne pogubljene žene iz prostora sitnih slova, na naslovnicu, gdje su slova prilično velika. I ne može proći da se to ne vidi. To što jedna žena lupeta ko Maksim po diviziji, sad je postalo bolje vidljivo, jer naslov i naslovnice kriče - svi oni koji su upoznati sa diskursnom analizom teksta, znaju da su ova mjesta jake pozicije u tekstu i da se "lijepe za oči". Naravno, na tviteru mi je rečeno da je to posao ovakvih medija. Jeste. Imaju pravo azre to da rade...
Pročitajte više