AstraZeneca/Oxford vakcina: šta znamo



Dosta me ljudi pita da li efikasnost AstraZeneca/Oxord vakcine, koja će doći i kod nas, od 62%, naspram Pfizer od 95%, Moderna od 94.1%, Sputnjik V od 91.6% prema objavljenim naučnim radovima, znači da je AstraZeneca ("oksfordska") vakcina lošija, slabija, manje efikasna?  

Ova vakcina se pokazala sasvim solidnom protiv virusa, ali je na nekim preliminarnim, manjim studijama pokazala nisku djelotvornost protiv južnoafričkog mutiranog soja. To još trea proći provjere i naučnu skrutinizaciju. 

Ljudi žele znati da li trebaju izbjeći ovu vakcinu i zahtijevati da prime neku efikasniju. Sasvim razumljivo. Ali nema razloga za takav stav.

Već sam pisala šta je dovelo do ovakvog rezultata AstraZeneca vakcine, ali da ne biste tražili taj podatak u tekstovima, evo pišem samo o tome, par redaka.  


Ovo je adenovirusna vektorska rekombinirana vakcina - šta to znači?

Ovo je vakcina koju je švedsko-britanska kompanija AstraZeneca razvijala s Univerzitetom Oksford, i to Jenner institutom i Oxford Vaccine Group. Nosi nekoliko naziva: AZD1222, ChAdOx1 nCoV-19, COVID-19 Vaccine AstraZeneca te Covishield.

Bazira se na adenovirusu koji inficira čimpanze, a za čovjeka je bezopasan i ne može se replicirati. Skraćenica ChAdOx upravo značava da se radi o adenovirusu (Ad) čimpanzi (Ch) i da je taj virusni vektor razvijen na Oksfordu (Ox). Zašto baš adenovirus čimpanzi? To je zato što je naš organizam verziran da prepozna i uništi adenoviruse koji inficiraju ljude i da je neki adenovirus koji često zaražava ljude, naš bi ga odbrambeni sistem uništio prije nego obavi ono za šta je namijenjen. Adenovirus je izmijenjen tako da je u njegov genetički materijal (DNK) ubačen gen virusa SARS-CoV-2 za sintezu Spike proteina, koji u našem organizmu djeluje kao antigen i izaziva imunološku reakciju. Suštinski, radi se o genetički modificiranom, rekombiniranom, virusu, ali to nas ne treba plašiti iako većini ljudi zvuči strašno: to je neškodljiv virus, kojem je dodatno onemogućeno da se „razmnožava“ u našem organizmu. Trebamo imati na umu da genetički modificirani organizmi već decenijama spašavaju živote i da je humani insulin koji koriste dijabetičari upravo porijekla iz genetički modificiranih organizama.

Aktivna komponenta je adenovirus čimpanzi, genetički izmijenjen tako da se ne može replicirati i da sadrži gen za Spike protein

Pomoćne tvari koje stabiliziraju ovu vakcinu su: L-histidin, L-histidin hidrohlorid monohidrat, magnezijum hlorid heksahidrat, polisorbat 80, etanol, sukroza (saharoza, obični šećer), natrijum hlorid (kuhinjska so), dinatrijum edetat dihidrat (EDTA) i voda za injekcije.

Histidin je prirodna esencijalna aminokiselina, a histidin hidrohlorid monohidrat je so ove aminokiseline. Ova tvar u našem organizmu služi za izgradnju proteina, ali ima još neke funkcije. U organizmu i u ovoj vakcini služi kao pufer, odnosno, održava optimalnu pH vrijednost (kiselo-bazni status). Ostale tvari - mineralne soli, sukroza, EDTA, polisorbat 80 služe za stabilizaciju vakcine, nisu toksične i dugoročne studije nisu pokazale štetno dejstvo ovih tvari.


Odakle "slabiji rezultat"?

U AstraZeneca malo drugačije radili ispitivanje efikasnosti.

Američka ispitivanja (Pfizer, Moderna) i ispitivanja ruske vakcine Sputnjik V (Gam-KovidVak) testirala su samo simptomatske slučajeve, dok je AstraZeneca na sedmičnoj bazi uzimala briseve svih učesnika studije i radili su PCR. 

Dakle, oni su mogli registrovati i asimptomatske slučajeve, dok su Pfizer, Moderna i Rusi registrovali samo simptomatske slučajeve. Posljedično, u AstraZeneca su otkrili više slučajeva COVID-19 nego ostali. To također jednostavno znači da su poređenje efikasnosti AstraZeneca vakcine s Pfizer, Moderna i Sputnjik V znači poređenje krušaka i jabuka.

AstraZeneca/Oxford vakcina je bazirana na adenovirusnom vektoru, kao ruska, sigurna je i efikasna. Efikasnija je od vakcine protiv gripe (40-50%, u ovisnosti o sezoni), a vakcina protiv gripe je vrlo djelotvorna. Nema razloga izbjegavati AstraZeneca vakcinu. 

Ovo također ne znači da Pfizer vakcina ne valja - jednostavno u njihovim ispitivanjima efikasnosti su koristili drugačiju metodu. Možda se vremenom utvrdi da je efikasnost Pfizerove vakcine malo manja od 95%, ali sve ove vakcine imaju i imaće efikasnosti iznad 50% i nema razloga govoriti da je neka bolja, druga lošija. Treba primiti onu koja vam se ponudi

Vrlo je interesantno da veći razmak između dvije doze ove vakcine povećava efikasnost. AstraZeneca se pokazala učinkovitijom kad je interval između dva doze bio duži od prvobitno predviđenog razmaka od četiri sedmice, otkrili su naučnici s Oxforda i AstraZenece. Među sudionicima kliničkog ispitivanja koji su dobili dvije doze u razmaku od najmanje tri mjeseca, vakcina je bila efikasna 82%, u poređenje s 55% efikasnosti kada su doze davane u razmaku od manje od šest sedmica. (izvor: NYTimes)

Podaci Univerziteta Oxford znače da po stvaranju zaštitnih antitijela nakon primanja prve doze vakcine, efikasnost AstraZeneca vakcine iznosi oko 76%, a nakon druge doze oko 82% s intervalom pouzdanosti od 95% od 62.7% - 91.7% nakon više od 12 sedmica. Također, ovo znači da je najmanja efikasnost ove vakcine (usljed različitih faktora, napose individualne reakcije na vakcinu, ali i razmaka između doza) oko 62%.

Također, prema studiji koja još nije recenzirana, AstraZeneca vakcine smanjuje i transmisiju COVID-19.

Update, 7.2.2021.  Južnoafrička Republika je suspendirala upotrebu AstraZeneca vakcina jer ova vakcina nije uspjela zaustaviti novi soj virusa. Više na Science magazine: https://www.sciencemag.org/news/2021/02/south-africa-suspends-use-astrazenecas-covid-19-vaccine-after-it-fails-clearly-stop

Dio ovog teksta je preuzet s Glas Amerike.

Komentari

  1. Da li treba prijaviti određene zdravstvene probleme prije vakcinisanja? Npr. imam trombofiliju.

    OdgovoriIzbriši

Objavi komentar

Popularni postovi s ovog bloga

O serološkim testovima na novi koronavirus

Sastav Pfizerove i Modernine RNK vakcine i osobine RNK vakcina

Greške jednog Nobelovca: Luc Montagnier