Mikroplastika i mi: da li u vašem scrubu ima plastike i gdje ona ide?

Ovaj tekst i video su napravljeni uz podršku Austrijskog kulturnog foruma Sarajevo, uz saradnju sa Austrijskom agencijom za okoliš. Zahvaljujemo se gđi Sabine Kernthaller i Nini Newell. 

Austrijski naučnici su nedavno pratili kretanje mikroplastike u ljudskom organizmu i na malom uzorku dobrovoljaca zaključili da su svi oni imali male čestice plastike u sebi. Kako to?

Pod pojmom mikroplastika  podrazumijevaju se čestice plastike koje su ili nevidljive golom oku ili su vidljive, ali im prečnik dostiže svega nekoliko milimetara, maksimalno 5 mm. Mikroskopske  granule plankton može vrlo lako absorbovati, dok one nešto većeg prečnika mogu pojesti drugi morski organizmi, naprimjer, školjke ili račići. Jednom kada se mikroplastika uključi u lanac ishrane, ona prelazi na više nivoe lanca, sa plijena na predatora i vrlo brzo se može skrivena naći i na našem tanjiru.

Procjena UN je da godišnje oko 8 miliona tona plastike završi u svjetskim morima i oceanima i upravo je ova plastika još jedan izvor stvaranje mikročestica koje se mogu naći u živim organizmima. Dio ove plastike tone u vodu, a dio, veličine Aljaske, pluta po morima i oceanima. Richard Thomson, oceanolog koji je prvi put skovao termin "mikroplastika" 2004. godine kako bi opisao ove sitne čestice plastike, sugerisao je da se velike količine mogu naći u dubokom oceanskom i morskom dnu.

Čestice mikroplastike mogu nastati raspadanjem većih plastičnih predmeta koji dospiju u mora i oceane pod dejstvom UV zraka ili dospijevaju tamo kao sastavne komponente nekih kozmetičkih proizvoda. Najčešće su to razni piling proizvodi, kupke, kreme za brijanje te paste za zube koji u svom opisu sadrže pojmove „mikrogranule“ ili „mikroperle“. Veliki izvori plastike i mikropastike i zagađenja u moru su plastične slamke, kese i opušci.

Mikroplastika, zbog toga što ima mali prečnik čestica, može proći i kroz postojeće sisteme za prečiščavanje voda.

Trenutak kada shvatite da je čišćenje lica možda akt zagađenja prvi je korak u pristupu problemu. No, prije nego pojurite u kupatilo baciti kozmetičke proizvode treba reći da ne sadrže svi proizvodi ove štetne čestice. Ako u sastavu vašeg proizvoda piše da sadrži polietilen, polipropilen, polipropilen tereftalat, najlon, polimetil metakrilat ili akrilate, onda moćete biti sigurni da imate u rukama zagađivača i nemojte koristiti taj proizvod. 

Šta možemo uraditi?

Za početak, čitajmo pažljivo sastojke kozmetičkih proizvoda i ukoliko oni imaju neku od navedenih tvari, takve proizvode ne trebamo koristiti.

Također, trebamo smanjiti upotrebu plastike i insistirati na njenom recikliranju.

Trebamo tražiti od vlasti i autoriteta da regulišu sadržaj plastike u kozmetičkim proizvodima, upotrebu  reciklažu plastike.

U suprotnom  - i mi ćemo postati plastika.