Mikrobi iz usta neandertalaca otkrivaju šta su oni jeli - ugljikohidrate

Paleodijeta je još jedan mit: čak su i neandertalci jeli škrob.

Prehrana, genetika i navike, kao što su pranje zuba i čišćenje mogu oblikovati mikrobiom usta. No, pitamo se koliko ishrana bogata mesom i koliko ona bogata žitaricama mijenja mikrobiom usta.  Kako bi istražio istoriju oralnog mikrobioma kod ljudi, James Fellows Yates s Instituta za nauku o istoriji čovječanstva Max Planck iz Jene u Njemačkoj i njegove kolege sekvencirali su genom mikroba izvađenih iz zuba primata i hominida, i to linija koje su se odvojile prije 40 miliona godina.

Tim je pronašao deset vrsta bakterija koje su iste kod modernih ljudi, neandertalaca, majmuna i čovjekolikih majmuna (čimpanze i gorile), ukazujući na zajedničko porijeklo. Ali, neandertalci i moderni ljudi su imali i bakterije koje drugi nisu, uključujući skupinu bakterija Streptococcus, koje često pomažu u probavi škroba.

Geni koji omogućuju bakterijama Streptococcus da pretvore škrob u energetski bogate šećere bili su mnogo obilniji u modernih ljudi nego u neandertalaca, što daje naslutiti da je oslanjanje na škrob raslo tokom ljudske evolucije, ali nije tačno da ljudi iz perioda kada su postojali neandertalci nisu nikako jeli hranu bogatu škrobom. 

Rad je objavljen u PNAS pod naslovom "The evolution and changing ecology of the African hominid oral microbiome".