Webinarodemija: jesmo li zasićeni webinarima i web-panelima?

Webinar prije pandemije i nije bila nešto puno raširena forma - organizovale su se konferencije, seminari i simpozijumi uživo. A onda je došla 2020. i COVID-19 i sve forme predavanja, povezivanja stručnjaka i stručnjaka, stručnjaka i studenata i drugih zainteresiranih strana su se prebacile na online modus iz razumljivih razloga.

I nije da formi webinara ili web-panela nešto nedostaje, osim ljudskog kontakta i ćaskanja prije i poslije, one su dobre, čak i vrlo ekonomične jer se štede sredstva koja bi se inače namijenila za putovanja predavača i ostalih učesnika. I nije da se još dugo nećemo morati držati ove forme...

Stvar je u tome što praktično svaki dan ima webinar za nešto. Mnoge organizacije su počele u svaki projekat ubacivati webinare, a donatori su bili oduševljeni jer im je to valjda "cool" i nastavili podupirati tu djelatnost. Rezultat: mnoštvo nekvalitetnih webinara, da ne kažem presipanja iz šupljeg u prazno u kojima se učesnici ne mogu dobro pripremiti za temu. Ili doživljavamo da te jedne te iste osobe drže i učestvuju na webinarima, govoreći te jednu te istu priču. Postalo je to tako da, kada jednom vidite poziv na webinar i vidite ko učestvuje, već anticipirate koje će riječi koristiti, šta će reći. Vrlo često su rasprave nakon takvih panela i webinara nekonstruktivne, upravo zato što se jedna te ista grupa ljudi vrti oko jedne teme. Nema svježine. 

Ili se dogodi da organizatori panela-webinara pozovu za paneliste prve osobe koje znaju preko privatnih kontakata, umjesto da istraže ko bi o toj temi mogao znatno više reći, dati novi ugao. Jednostavno, organizatori propuste šansu da za panel pozovu ljude koji imaju nešto za reći.

Onda, ova forma se nije makla od klasične forme panela uživo - ljudi i dalje koriste beskonačno puno slajdova, obično ne baš dobro dizajniranih, često se događa da izlaganja budu taksativna, ali preduga, pa se ne ostavi dovoljno prostora za raspravu. Ponekad podsjećaju na predavanja na faksu, a vjerujte mi - malo ko želi da bude ponovo na predavanju na faksu. 

Nadalje - na tim panelima/webinarima teško da vidite da neko ponudi neko rješenje, obično se vrte oko istih floskula. 

Šta je još problem webinara? To što zapravo nemaju veliku publiku i domet misli, ideja na webinarima je zapravo mali i kratkog daha. Poruka dođe do malog broja ljudi i uglavnom se tu radi o istom echo chamber. Nekad se desi da zbog loših strategija informisanja o panelu, informacije ne dođe upravo do onih ljudi koji bi voljeli čuti nešto na neku određenu temu. Ili se pozivi šalju te jednim te istim ljudima. Čini se da organizatori panela-webinara ne razmišljaju puno o tome ko im je ciljna grupa nego, bar kod nas, rade po principu "ajmo uzet pare od donatora, nešto napraviti pa šta bude bude". Zar nije cilj panela i webinara da neka informacija dođe do nekoga? Webinari i paneli, online ili uživo se rade ne da se odrade, nego da se stvori nova vrijednost, sažme znanje i skup informacija koje različiti ljudi mogu ponuditi. 

Hoću da kažem - nema ništa loše u webinaru, ali de popustite malo s tom hiperprodukcijom i saberite se - razmatrajte kome je namijenjen webinar, do koga želite doći, koliki doseg želite, kome se obraćate. Razmislite je li vaš webinar za neku usku grupu ljudi - pa onda identificirajte te ljude i šaljite im pozive direktno ili želite da dođete do većeg broja, pa da onda uložite u oglašavanja događaja, kako bi stvarno bilo vidljivo, a ne da ljudi saznaju za njega sat vremena prije ili poslije događaja.

Također, organizotori panela bi prije trebali i malo komunicirati s panelistima prije događaja, bolje upoznati njihov rad, a ne da na kraju ispadne da ste doveli osobu koja neće pridonijeti raspravi i rješavanju problema na koji se osvrćete. 

Još jednom - ne zaobilazite najstručnije osobe za temu o kojoj pravite panel. Doznajte ko su one na vašem području. Nemojte biti javašni  po cijenu da ispadnete nekulturni - od malo istraživanja nikog nije zaboljela glava. Ali zato se ovakve stvari ne smiju organizirati ad hoc, nego se trebaju dobro pripremiti. 

Forma webinara je vizuelno zamorna. To su talking heads. Možda bi je bolja forma video podcast, kakve pravi SeeCheck (PodFact). Mana podkasta je to što ne možete napraviti diskusiju na kraju, tu je webinar bolja forma. Ali bi webinar i web-panel mogao malo da koristi znanja podcastova, i da se malo u webinarima uloži u prudukciju. Još jedna forma koja bi mogla biti dobra jeste dobro smišljeni dizajnirani online kurs, kojeg korisnici mogu pratiti prema vlastitim vremenskim mogućnostima i rasporedu obaveza. 

Webinari su relativno jeftini - ako hoćete da ih zbrljate i da budu dosadni. Međutim, malo ulaganja u njih, posebno u dizajn i vizuelne materijale, moglo bi doprinijeti tome da postanu gledljiviji. 

Još jedna od stvari s webinarima je to što se nekako izgube, zaborave čak i kada se snimaju. Podkastovi i tekstovi ostaju i njih publika može gledati onako kako im to individualno odgovara -  zaustaviti, vratiti se na gledanje/čitanje. 

Još je jedna stvar koja bi mogla poboljšati kvalitet webinara - biranje teme. Primijetila sam da se u zadnje vrijeme prave webinari uglavnom na teme koje su prepune opštih mjesta. Organizujete webinar na nešto stvarno zanimljivo, a ne na prežvakane teme. Recimo, strašno je bio zanimljiv panel Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu na temu potrebe za kampanjom vakcinacije protiv COVID-19. Zaista, malo svježine nikoga nije ubilo. Ako već govorimo o temama  koje su prilično ponavljane (medijska pismenost, online nasilje, i sl.) dajte novi ugao tome svemu ili se skoncentrišite na jedan problem unutar ovih širokih tema. Organizatori webinara-panela bi zaista trebali istražiti da li je neko prije njih imao događaj na istu ili povezanu temu, koja je pozvao, o čemu se pričalo. Ne bi bilo loše da različiti organizatori panela zaista prate rad jedni drugih, budu prisutni na tim panelima, pa da izbjegnemo ponavljanja i ne pravimo iste greške.

Također, nedopustivo je da pošaljete poziv na neki takav Zoom ili događaj na nekoj drugoj platformi i napišete samo opšta mjesta, bez imena učesnika, i o čemu će svaki pojedini učesnik pričati - bez šale, primala sam i takve pozivnice, gdje meni lično nije jasno zašto bih slušala takav panel sat vremena svog života. Natjerajte učesnike web-panela da vam napišu pitch toga šta će govoriti. Predstavite učesnike-govornike, da znamo ko su, odakle dolaze, čime se bave, zašto su kompetentni za tu temu. Ne znamo svi sve, potrebne su nam informacije. 

Odgovor na pitanje iz naslova je - da, zasićeni smo webinarima i izlaze na nos. Ali nije da tu formu treba odbaciti, nego je treba oplemeniti, redizajnirati, osvježiti i - paziti na odabir izlagača, treba ih birati tako da zaista pošalju neku poruku i doprinesu razrješenju određenog problema, doprinesu raspravi.